U Srbiji, pravoslavni vernici obično koriste sledeće čestitke za Vaskrs:
- „Hristos vaskrse!“ (Христос васкрсе!) – Ovo je tradicionalni pozdrav koji znači „Hristos je vaskrsao!“.
- „Vaistinu vaskrse!“ (Ваистину васкрсе!) – Ovo je odgovor na prethodni pozdrav i znači „Zaista je vaskrsao!“.
Možete koristiti ove čestitke prilikom susreta s drugim pravoslavnim vernicima tokom vaskršnjih proslava.
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji se slavi u celom svetu. To je dan kada se proslavlja Isusovo vaskrsenje, što predstavlja pobedu života nad smrću i donosi nadu u večni život. Prema biblijskim zapisima, Isus je umro na Veliki petak i tri dana kasnije, u nedelju, vaskrsao je iz mrtvih.
Upravo zbog toga, Uskrs se smatra praznikom radosti, ljubavi i zajedništva. Međutim, Uskrs nije samo verski praznik, već i društveni događaj. To je dan kada se porodice okupljaju, pripremaju posebna jela, deca prave gnezda, čekajući Zeca da im ostavi poklon. Svi zajedno dele radost i sreću koja se prenosi generacijama.
Jedan od najznačajnijih običaja koji se vezuju za Uskrs je farbanje jaja. To je tradicija koja se održava već vekovima, a svako jaje simbolizuje novi život. Farbanjem jaja, ljudi žele da pokažu radost zbog Isusovog vaskrsenja i zahvale se Bogu na novom životu.
Kao što smo već spomenuli, Uskrs je prvenstveno verski praznik, pa se zbog toga vernici upućuju u crkvu. Na dan Uskrsa, crkve se ukrašavaju cvećem, a svečana služba počinje još u rano jutro. Nakon liturgije, porodice se vraćaju kući gde se priprema doručak.
Tradicionalni Uskršnji doručak je još jedan važan običaj na ovaj dan. Uskršnji doručak uključuje jaja, hleb, kajmak, pršutu, sir, kulen, slaninu i razne druge specijalitete. Takođe, običaj je da se tokom doručka ukućani ‘tucaju jajima’, što simbolizuje Isusovo vaskrsenje i pobedu života nad smrću.
Pored farbanja jaja i uskršnjeg doručka, postoji još mnogo drugih običaja koji se vezuju za ovaj praznik. Na primer, u nekim krajevima se organizuju uskršnje trke, kao što su one u Somboru ili Požarevcu dok se u drugima priređuju posebne svečanosti.
U svakom slučaju, Uskrs je dan koji se slavi sa mnogo radosti i ljubavi. To je prilika da se porodice okupe, da se uživa u ukusnoj hrani i da se prenese tradicija na mlađe generacije.
Prema današnjem Rečniku Matice srpske, najpravilnije bi bilo reći: „Hristos vaskrse“! Pored toga, dozvoljen je i arhaični, crkveni oblik „Hristos voskrese“. Nepravilno je reći „vaskrese“. Tako da su samo ova dva načina – „vaskrse“ i „voskrese“ pravilna.
Iako u modernom jeziku Vaskrs nazivamo i Uskrs, što je potpuno dopušteno u pravopisu, nije pravilno reći „Hristos uskrsnu.“
Kada vam neko uputi pozdrav, odnosno čestitku „Hristos vaskrse“, neki govore „Vaistinu vaskrse”, a neki „Voistinu vaskrse“. Ispravno je i jedno i drugo. Ali, najpravilnije je ako vas neko pozdravi ruskoslovenskim pozdravom „Hristos voskrese“, da mu odgovorite „Voistinu voskrese“, dok se kao odgovor na „Hristos vaskrse“ praktikuje „Vaistinu vaskrse!“
Ukoliko ste u dilemi da li je pravilnije reći Uskrs, Vaskrs ili Voskresenije, lingvistički, ispravno je i jedno i drugo i treće! Takođe, pored navedenih pozdrava i odgovora na njih, možete dodati i „Srećan Uskrs/Vaskrs!“
U svakom slučaju, najvažnije je da čestitanje Uskrsa bude iskreno i puno ljubavi. Čestitanje Uskrsa je prilika da se pokaže poštovanje i ljubav prema porodici, prijateljima i bližnjima.
Osim toga, čestitanje Uskrsa može biti i prilika da se ponovo povežemo sa svojim verskim identitetom i da se dublje razmisli o značaju vaskrsenja i njegovom uticaju na naš život. Čestitanje Uskrsa je prilika da se proslavi vera i da se izrazi zahvalnost za sve blagoslove u životu.
U nastavku, daću vam nekoliko saveta i odgovora vezanih za Uskrs.
1. Na koje sve načine se mogu farbati jaja?
Postoji mnogo metoda farbanja jaja, kao što su upotreba salvete, ukrasni papir, folija, ombre efekat, i drugi. Kreativnost i mašta su ključni faktori u farbanju uskršnjih jaja, pa je svako jaje jedinstveno i posebno. Ono što ja lično preferiram su prirodne metode bojenja, koje su vrlo popularne u poslednje vreme.
2. Šta spremati za Uskršnji ručak?
Najvažniji deo Uskršnjeg ručka je i zajedničko okupljanje porodice i prijatelja, kao i deljenje hrane sa komšijama. To je prilika da se svi okupe za stolom, podele obrok i proslave ovaj važan praznik zajedno. Za ovu priliku možete poslužiti klasičan Srpski tradicionalni ručak, počevši od predjela, domaće supice, preko jagnjetine ili presetine, ruske salate pa sve do ukusnih sitnih kolača i torti.
3. Šta je uskršnji kolač i kako se pravi?
Uskršnji kolač je tradicionalni kolač koji se sprema za Uskrs i ima važno mesto na uskršnjoj trpezi. Kod nas, ovaj kolač se naziva i slavski kolač.
Postoji mnogo različitih recepata za uskršnji kolač, ali su osnovni sastojci mleko, jaja, brašno, šećer, kvasac, puter i suvo voće (kao što su grožđice ili suve kajsije). Kolač se priprema u nekoliko koraka, uključujući mešanje sastojaka za testo, ostavljanje da testo naraste, oblikovanje kolača i pečenje.
Kolač koji meni izgleda preukusno i deluje lako teško napraviti možete pogledati u videu ispod.
4. Kako se prave tradicionalne uskršnje dekoracije?
Iako postoje različiti gotovi uskršnji ukrasi koji se mogu kupiti, ja radije biram da ih napravim sama. Nekako doprinose toplini doma a mogu biti i zabava za celu porodicu, nedeljama pre Uskrsa. Evo nekoliko ideja:
5. Šta je uskršnji zeka i koja je njegova uloga u proslavi Uskrsa?
Uskršnji zeka je jedan od najpoznatijih simbola Uskrsa, a njegova uloga je da donese poklone, slatkiše i jaja deci. Zec je simbol novog života i plodnosti, pa se smatra da je prikladan simbol za proslavu Uskrsa, koji se u hrišćanskoj tradiciji slavi kao praznik novog života i uskrsnuća. Uskršnji zeka se obično prikazuje kao slatki, veseli zeka sa korpicom jaja i drugih slatkiša. Deca često prave gnezda za zeca kako bi on mogao da ostavi svoje poklone i slatkiše.
Uživajte u praznicima i srećan Uskrs!
