Kada pomislim na sve benefite koje pruža redovno vežbanje, često se zapitam zašto sam tek sada uključila tu rutinu u svoj svakodnevni život. Razlozi za početak vežbanja danas su mnogostruki i suštinski vezani ne samo za fizičko, već i za mentalno zdravlje. Saznala sam da kako vežbanje utiče na mozak nije samo prazna fraza, to je stvarnost podržana naučnim dokazima. Miks hodanja, trčanja, ili plivanja nedeljno može uticati na poboljšanje kognitivnih funkcija i stabilnost emocionalnog stanja.
Rešila sam da istražim i podelim sa vama kako te aktivnosti konkretno deluju na naš um i zašto je danas savršen dan da počnete sa vežbanjem i uložite u svoje mentalno zdravlje. Pridružite mi se u uzbudljivom putovanju ka boljem sagledavanju uticaja fizičkih aktivnosti na naše mentalne sposobnosti.
Glavni zaključci
- Vežbanje podstiče zdravlje mozga i poboljšava kognitivne funkcije.
- Redovna fizička aktivnost može smanjiti simptome depresije i anksioznosti.
- Mentalno zdravlje je ključno za kvalitetan život i vežbanje je tu da to podrži.
- Samo 150-300 minuta vežbanja nedeljno ima pozitivan uticaj na vaš mozak.
- Sada je idealno vreme za prvi korak ka boljem mentalnom zdravlju kroz vežbanje.
Značaj fizičke aktivnosti za mentalno zdravlje
Kada govorimo o značaju koji vežbanje ima na mozak, mislimo pre svega na njegovu sposobnost da optimizuje proizvodnju ključnih neurotransmitera. Da, dok vežbamo, naše telo oslobađa serotonin i dopamin – hemijske glasnike odgovorne za naše dobro raspoloženje i osećaj zadovoljstva. Ovaj proces je temeljna veza između vežbanja i mentalnog zdravlja.
Ne treba zanemariti ni to kako vežbanje unapređuje kognitivne sposobnosti. Studije su pokazale da redovna fizička aktivnost poboljšava pamćenje, sposobnost učenja i koncentraciju. To je kao da vaš mozak prolazi kroz svoju vrstu teretane, jačajući mentalne mišiće za svakodnevne izazove.
Vladeta Jerotić, cenjeni stručnjak u oblasti mentalnog zdravlja, naglasio je kako su mentalne vežbe ključne za očuvanje pamćenja, usporedivo sa fizičkim vežbama koje potiču moždane funkcije i doprinose opštem psihičkom blagostanju.
Upravo tu se krije suština toga kako vežbanje utiče na mozak i širi koncept mentalnog zdravlja. Nije samo o fizičkom poboljšanju – već o kompletiranju slagalice našeg blagostanja.
Kako vežbanje utiče na mozak: 8 razloga da počnete već danas
Kada se pomene vežbanje, većina ljudi prvo pomisli na mišiće, ali da li ste znali da fizička aktivnost ima i izuzetno jak uticaj na naše pluće i srce? Poboljšanje respiratornog zdravlja i smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti su samo neki od brojnih povoljnih efekata koje vežbanje ima na naše telo.
Poboljšanje funkcije pluća i respiratornog sistema
Dovoljne su samo redovne, umanjene aerobne aktivnosti, poput brzog hodanja, da biste osetili poboljšanje u ‘vežbanju i funkcije pluća’. Samo pola sata brzog hodanja dnevno može da ojača kapacitet vaših pluća, a time i sposobnost vašeg tijela da efikasnije koristi kiseonik. Za one sa hroničnim respiratornim problemima, važno je savetovanje sa stručnjakom pre početka vežbi.
Smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti
Kada je reč o ‘zdravlju srca’, redovne aerobne vežbe poput džogiranja ili plivanja ne samo da će poboljšati protok krvi, već će i smanjiti krvni pritisak i nivo holesterola. Ovo smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, što je naročito važno u Srbiji, gde je ovo jedan od vodećih zdravstvenih problema.
Ne postoji čarobni štapić koji će preko noći popraviti zdravlje vaših pluća ili srca, ali redovno vežbanje je ono što pravi razliku. Vežbajte odgovorno, prilagodite intenzitet i trajanje aktivnosti vašem trenutnom zdravstvenom stanju, i osetićete razliku.
Aktivnost | Benefiti za pluća | Benefiti za srce |
---|---|---|
Brzo hodanje | Povećava kapacitet pluća | Poboljšava cirkulaciju |
Džogiranje | Jača dišne mišiće | Snizuje krvni pritisak |
Plivanje | Povećava volumen disanja | Jača srčani mišić |
Biciklizam | Podstiče dublje disanje | Reguliše nivo holesterola |
Pridružite se i vi već danas sve većem broju ljudi koji su odlučili da kroz redovno vežbanje poboljšaju ne samo svoje mentalno, već i fizičko zdravlje. Ojačajte svoje pluća, zaštitite srce i započnite put ka zdravijem životu!
Vežbanje kao prirodni imunostimulator
Dugo se smatra da je ključna komponenta zdravog života dobra ishrana, ali ono što često previdimo je koliku ulogu vežbanje ima u jačanju imunog sistema i naše otpornosti na bolesti. Kroz redovno vežbanje, ne samo da jačamo mišiće i opštu kondiciju, već nudimo podršku i našem imunološkom sistemu, koji je zadužen za borbu protiv patogena i bolesti.
S obzirom na to da se svakodnevno susrećemo sa različitim izazovima i mikroorganizmima, neophodno je naše telo pripremiti i osnažiti za te borbe. Neki od najefikasnijih načina da se to postigne su svakako pravilna ishrana, dovoljno kvalitetnog sna, redovno održavanje higijene i naravno, kontinuirano vežbanje.
Kada razmišljamo o vežbanju i imunom sistemu, važno je razumeti da se imuni sistem ne sastoji samo od jedne stvari ili procesa, već je to kompleksna mreža odnosa i funkcija koje štite naše telo. Vežbanje stimuliše cirkulaciju i pomaže da se imune ćelije i supstance brže kreću kroz telo. Kao rezultat, vežbanje može detektovati bolesti ranije.
Aktivnost | Benefiti za imuni sistem |
---|---|
Aerobno vežbanje | Povećava cirkulaciju imunih ćelija |
Kratak intenzivan trening | Podstiče brži oporavak imunološkog sistema nakon stresa |
Redovno istezanje | Pomaže redukciju upalnih procesa u telu |
Snaga i otpornost trening | Jača odbrambeni mehanizam tela |
Iako sam trenutak vežbanja može privremeno oslabiti naš imuni sistem, redovna fizička aktivnost pomaže da se imuni sistem osnaži i da postane efikasniji. To objašnjava zašto ljudi koji redovno vežbaju imaju tendenciju da budu manje podložni prehladama i gripu.
Da sumiram, moja iskustva i istraživanja ukazuju na to da je vežbanje više nego korisna aktivnost kada govorimo o prevenciji i izgradnji otpornosti na bolesti. Dakle, ukoliko se pitate kako da poboljšate svoje opšte stanje i izgradite snažniji imuni sistem – odgovor je jednostavan: vežbajte redovno i smartly, uzimajući u obzir i druge aspekte zdravog života.
Insulinska senzitivnost i kontrola dijabetesa
U današnjem ubrzanom načinu života, zdravstveni izazovi poput dijabetesa postaju sve učestaliji. Redovno vežbanje izdvaja se kao ključan faktor za poboljšanje insulinske senzitivnosti i preventivno vežbanje, koje može imati značajan uticaj na kontrolu dijabetesa. Sa mnom, kao vašim pouzdanim savetnikom, otkrićete kako da na efikasan način prilagodite vaše treninge i unapredite vaše zdravlje.
Uticaj na smanjenje rizika od metaboličkog sindroma
Znamo da vežbanje ima višestruke benefite, a jedan od ključnih jeste smanjenje rizika od metaboličkog sindroma. Ovo stanje, koje često prethodi dijabetesu tipa 2, karakteriše se povišenim nivoom šećera u krvi, visok krvni pritisak i abnormalni holesterolni nivoi. Kontinuiranim vežbanjem možemo značajno poboljšati insulinsku senzitivnost naših ćelija, čineći nas manje podložnim ovom riziku.
Prilagođavanje treninga za osobe sa dijabetesom
Za osobe koje imaju dijabetes, od suštinskog je značaja da prilagode svoje treninge. Vežbanje i dijabetes mogu ići ruku pod ruku, pod uslovom da se vežba pod nadzorom i u dogovoru sa lekarom. Osobe koje zavise od insulina bi trebale posebnu pažnju da obrate na vrstu i intenzitet vežbanja kako bi se izbegli bilo kakvi zdravstveni rizici. Umereno vežbanje može uz pravilnu ishranu biti važan deo terapijskog pristupa dijabetesu.
Tip vežbanja | Benefiti | Preporuke |
---|---|---|
Kardio trening | Poboljšava kardiovaskularno zdravlje i insulinsku senzitivnost | 30-45 minuta, većina dana u nedelji |
Trening snage | Poboljšava mišićnu masu i reguliše nivo šećera u krvi | 2-3 puta nedeljno |
Rastezljivost i balans | Poboljšava funkciju zgloba i smanjuje rizik od povreda | 5-10 minuta dnevno |
Preventivno vežbanje jeste moćan alat u borbi protiv dijabetesa, stoga ne oklevajte da uvedete vežbanje kao deo svakodnevice, naravno uz konsultaciju sa svojim lekarom. Razmislimo zajedno o prilagođavanju treninga kako bi se postigla najbolja kontrola dijabetesa uz maksimalne zdravstvene benefite. Ne samo da vežbanje doprinosi fizičkom zdravlju, već unapređuje i samokvalitet života.
Zaštita od osteoporoze redovnim vežbanjem
Kao neko ko svakodnevno prati razvoj fitnes industrije i bavi se podizanjem svesti o važnosti fizičke aktivnosti, posebno mi je drago što mogu da podelim sa vama koliko je vežbanje ključno ne samo za opšte zdravlje, već i za prevenciju i borbu protiv osteoporoze. Odmah da razjasnimo, osteoporoza je stanje karakterisano smanjenjem koštane gustine, što kosti čini krhkijim i sklonijim prelomima. No, uz prave korake, možemo smanjiti rizik od njenog razvoja ili bar ublažiti njene simptome.
Čuvanje koštane gustine kroz aktivnosti sa opterećenjem
Jedan od najefikasnijih načina za očuvanje koštane gustine je angažovanje u vežbama sa opterećenjem. Kad govorimo o vežbanju i zdravlju kostiju, posebno su korisne vežbe kao što su trčanje, preskakanje užeta, vežbe snage i pilates. One primoravaju naše kosti da rade protiv gravitacije, što stimulisanjem ćelija kostiju pozitivno utiče na njihovu gustinu.
Nutritivni aspekti za jačanje kostiju uz vežbanje
Ništa manje važni nisu ni nutritivni aspekti. Kalcijum i vitamin D su esencijalni za jačanje kostiju i očuvanje njihove strukture. Hrana bogata kalcijumom poput mlečnih proizvoda, zelenog lisnatog povrća i ribe sa kostima, te adekvatan unos vitamina D, koji najlakše dobijamo izlaganjem suncu, treba da budu neizostavni u našoj ishrani.
Ne zaboravite da je zaštita od osteoporoze proces koji zahteva strpljenje i usklađenost vežbanja i pravilne ishrane. Pristupite ovom izazovu sa znanjem da svakodnevne male promene mogu imati veliki uticaj na vaše zdravlje kostiju na dugi rok.
Prevencija raka kroz aktivni životni stil
Kada govorimo o prevenciji raka, redovna fizička aktivnost zauzima jedno od ključnih mesta u nizu preventivnih mera. Naučna istraživanja su pokazala da vežbanje i smanjenje rizika od karcinoma imaju direktnu korelaciju, te je razvijanje aktivnog životnog stila jedna od preporuka za smanjenje verovatnoće za razvoj bilonajpoznatijih oboljenja današnjice.
Specifično, fizička aktivnost poput aerobnih vežbi može smanjiti rizik od različitih tipova karcinoma, uključujući rak dojke, debelog creva i endometrijuma. Sukcesivno se redukuje prekomerna telesna masa, postiže hormonalni balans i poboljšava digestivni sistem, koji su poznati kao faktori rizika za razvoj ovih vrsta raka.
Vrsta karcinoma | Preventivne vežbe | Dodatni benefiti vežbanja |
---|---|---|
Rak dojke | Kardio trening, hodanje, džogiranje | Smanjenje telesne mase i hormonsko regulisanje |
Rak debelog creva | Brzo hodanje, trčanje, plivanje | Povećanje brzine probave i detoksikacija |
Rak endometrijuma | Veslanje, aerobik, ples | Regulacija estrogena i poboljšanje reproduktivnog zdravlja |
„Da biste se zaštitili od karcinoma, poželjno je integrisati u svoj dnevni raspored bar 30 minuta fizičke aktivnosti. Ovo nije samo investicija u vaše trenutno stanje, već i dugoročna uloga u budućnost vašeg zdravlja.“
Aktivni životni stil je višeslojna paradigma koja obuhvata različite oblike vežbi, uključujući snagu, fleksibilnost, izdržljivost i ravnotežu. Važno je napomenuti kako svako putovanje ka zdravijem životu počinje prvim korakom, pa tako i odluka za aktivnu prevenciju karcinoma podrazumeva postepeno uključivanje vežbanja u svakodnevne navike.
- Trening snage – pomaže u očuvanju mišićne mase i metaboličkoj funkciji.
- Fleksibilnost – osigurava bolji protok krvi i smanjenje stresa.
- Izdržljivost – jača srce i pluća, pridonoseći generalnom zdravlju.
- Ravnoteža – prevencija padova i povreda, važno za starije osobe.
Ključni korak u prevenciji raka jeste razumevanje da je svaka promena na bolje, bez obzira na trenutni nivo fizičke aktivnosti, korak u pravom smeru. Shodno tome, moje je da vas podsetim i motivišem da se opredelite za zdraviji izbor, bez obzira da li se radi o izboru stepenica umesto lifta ili odluke za večernju šetnju umesto sedenja pred televizorom.
Vežbanje i apetit: Kako sportske aktivnosti redukuju glad
Kada pomislim na svoje iskustvo sa vežbanjem, jedna od najprimetnijih promena bila je u vezi sa mojim apetitom. Dok su mnogi skeptični kako fizička aktivnost može uticati na želju za hranom, postoji objašnjenje koje podržava ideju redukcije apetita nakon vežbanja. Redovnim vežbanjem i usmeravanjem na aerobne aktivnosti, poput trčanja ili plivanja, moje telo je počelo da reguliše osećaj sitosti na mnogo efikasniji način. To se nije samo odrazilo na kontrolu težine, već i na sprečavanje čestog prejedanja koje neizbežno dovodi do nakupljanja nepotrebnih kilograma.
Vežbanje pojačava cirkulaciju i metabolizam što dovodi do bolje konverzije hrane u energiju, umesto u masne naslage.
Međutim, nije dovoljno samo vežbati; ključnu ulogu ima i vrsta ishrane. Udruživanje aktivnosti poput trčanja sa ishranom bogatom vlaknima, omogućava dalju redukciju apetita i promoviše dugotrajan osećaj sitosti.
Tip vežbe | Benefiti za apetit | Dodatne prednosti |
---|---|---|
Aerobne vežbe | Smanjuju apetit post-vežbanje | Poboljšavaju kardiovaskularno zdravlje |
Vežbe snage | Povećavaju mišićnu masu i metabolizam | Održavaju koštanu gustinu |
Istezanje | Povećavaju fleksibilnost i smanjuju želju za grickalicama | Umanjuju stres i napetost |
Da zaključim, kao neko ko direktno doživljava promene u apetitu zahvaljujući redovnom vežbanju, mogu potvrditi da čak i kratki, ali dosledni dnevni treninzi mogu značajno doprineti vežbanju i kontrola težine. Osim fizičkih prednosti, emocionalna i mentalna dobrobit koja proističe iz vežbanja dodatno me motiviše da ostanem na ovom putu zdravog života.
Između anksioznosti i endorfina: Vežbanje za mentalno zdravlje
Vežbanje značajno utiče na naša emocionalna stanja. Kroz fizičku aktivnost, ne samo da oblikujemo telo, već i gradimo stabilnost uma. Redovne telesne aktivnosti mogu biti ključne u borbi protiv različitih oblika psiholoških poremećaja i unapređenju produktivnosti mozga. Stoga, danas sa vama delim razloge i benefiti vežbanja koji se tiču mentalnog zdravlja.
Utičući na hormone sreće
Kad govorimo o vežbanju i raspoloženju, nemoguće je preskočiti tema hormona sreće. Serotonin, poznat kao neurotransmiter koji reguliše raspoloženje, njegova koncentracija u mozgu je usko vezana za fizičku aktivnost. Naime, vežbanje i serotoninkonzentracijaština idu ruku pod ruku, što znači da pravilnim odabirom vežbi možemo prirodno podići nivo ovog neurotransmitera.
Vežbanje kao preventiva za psihološke poremećaje
Da li ste znali da redovna fizička aktivnost može biti preventiva za mnoge mentalne izazove sa kojima se susrećemo? Razne studije povezuju vežbanje i prevenciju psiholoških poremećaja, posebno naglašavajući ulogu vežbanja u smanjenju simptoma depresije i anksioznosti. Endorfini, još jedni hormoni sreće, oslobađaju se tokom vežbanja, doprinoseći osećaju euforije i ublažavajući percepciju bola.
Aktivnost | Uticaj na Serotonin | Uticaj na Endorfine |
---|---|---|
Trčanje | Povećava nivo serotonina | Povećava lučenje endorfina |
Plivanje | Stimuliše produkciju serotonina | Doprinaosi osećaju zadovoljstva |
Joga | Unapređuje serotoninkonzentracijaštinu | Smanjuje stres, povećava endorfine |
Brzo hodanje | Moderan rast serotonina | Umereno lučenje endorfina |
Ukoliko se pitate kako da počnete sa vežbanjem koje će unaprediti vaše mentalno zdravlje, savetujem vam da odaberete aktivnosti koje vas ispunjavaju. Sećate se one izreke „zdrav duh u zdravom telu“? E pa, ništa manje važno nije ni „zdrav um u zdravom telu“. Zato, pružite sebi priliku da vežbanje postane vaš saveznik u održavanju mentalne stabilnosti i dobrog raspoloženja.
Uticaj vežbanja na kvalitet sna i oporavak organizma
Kada govorim o svojim iskustvima sa vežbanjem, ne mogu da ne istaknem jednu od najznačajnijih beneficija – njegov uticaj na kvalitet mog sna. Spavam dublje i budim se odmornija, a istraživanja upravo potvrđuju ovu vezu između vežbanja i kvaliteta sna. Posebno su aerobne vežbe, kao što je trčanje ili plivanje, pokazale da poboljšavaju kvalitet sanjanja i osiguravaju da moje telo prolazi kroz sve faze sna, što je od suštinske važnosti za odmor i oporavak organizma.
Ne samo što sam se ujutro budila osvežena, već sam tokom dana primetila i veći nivo energije i bolju koncentraciju. U nastavku delović lične rutine koju sam razvila da bih maksimalizovala benefite koje pruža kombinacija vežbanja i kvalitetnog sna.
- Aerobno vežbanje u trajanju od najmanje 30 minuta, 3-4 puta nedeljno
- Vežbanje rano uveče, da bude dovoljno vremena za opuštanje pre spavanja
- Pravilna hidratacija posle vežbanja da se obnovi nivo tečnosti i dalje podstiče oporavak
Ovaj pristup, uz dovoljno sna, ključan je za održavanje balansa u mom organizmu i jača moj imuni sistem. Stoga, ukoliko tražite način da poboljšate svoj san i oporavite telo, preporučujem vam da nađete aktivnost koju volite i učinite je delom svog redovnog režima. Verujem da ćete, kao i ja, primetiti pozitivne promene ne samo na jastuku, već i u svakom aspektu vašeg života.
Zaključak
Kroz ovaj serijal članaka jasno smo videli kako vežbanje pogoduje ne samo našem fizičkom, već i mentalnom zdravlju, kao i da unapređuje opšti kvalitet našeg života. Redovna fizička aktivnost nije samo pitanje estetike ili kratkoročnih fitness ciljeva, već jedan od ključnih faktora za dugovečnost i dugo očuvanje zdravog i vitalnog tela i uma. Naučna istraživanja to potvrđuju, naglašavajući neverovatne benefite kao što su povećanje životnog veka i značajno poboljšanje kvaliteta života.
Podizanje kvaliteta života kroz vežbanje
Integracija vežbanja u svakodnevnicu može značiti transformaciju koja prevazilazi očekivanja. Normalizacijom prakse kao što su šetnje, jogging ili biciklizam, stvaramo priliku za naš organizam da ojača, za srce da bude zdravije, a za mozak da radi u najboljem mogućem ritmu. Svaki korak napred je korak bliže ka dugovečnosti i satima provedenim u kvalitetnim, zdravim životnim uslovima.
Kako početi sa vežbanjem: prvi koraci
Za one koji tek ulaze u svet vežbanja, moj savet bi bio da početak bude jednostavan. Pripremite sebi udobnu obuću, odredite kraći period dana za šetnju ili biciklizam i budite uporni. Prvi koraci mogu izgledati skromni, ali upravo postavljanje realnih i postižnih ciljeva čini temelj za uspeh. Vežbanje treba da bude zabavno, prijatno, ali pre svega redovno. Nemojte zaboraviti ni važnost konsultacije sa lekarom ili stručnjakom, kako biste osigurali da vaš program vežbanja bude prilagođen vašem zdravstvenom stanju i ciljevima. Ne dozvolite da odlaganje ili izgovori budu prepreka – svaki dan je nov, i svaki dan je prava prilika da postanete aktivniji.
FAQ
Kako vežbanje utiče na mozak?
Vežbanje podstiče proizvodnju neurotransmitera kao što su serotonin i dopamin, koji doprinose osećaju sreće i zadovoljstva. Takođe poboljšava kognitivne funkcije, koncentraciju i pamćenje, a može ublažiti simptome depresije i anksioznosti.
Zašto je važno vežbati za mentalno zdravlje?
Vežbanje smanjuje stres, poboljšava raspoloženje i pomaže u borbi protiv mentalnih bolesti. Endorfini koji se luče tokom vežbanja pružaju prirodnu zaštitu i pojačan osećaj blagostanja.
Kako vežbanje utiče na funkciju pluća i smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti?
Aerobne vežbe poput trčanja i biciklizma povećavaju vitalni kapacitet pluća, jačaju srce i pluća, snižavaju krvni pritisak i holesterol te poboljšavaju cirkulaciju.
Kako vežbanje utiče na imuni sistem?
Redovno vežbanje pojačava funkciju imunog sistema, smanjuje upalne procese i pomaže u borbi protiv infekcija.
Na koji način vežbanje utiče na insulinsku senzitivnost i kontrolu dijabetesa?
Umerenim vežbanjem može se povećati insulinska senzitivnost, što smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2. Za one koji već imaju dijabetes, vežbanje pomaže u kontrolisanju nivoa šećera u krvi.
Kako vežbanje pomaže u zaštiti od osteoporoze?
Aktivnosti sa opterećenjem, poput vežbi snage, jačaju kosti, povećavajući njihovu gustinu i smanjuju rizik od osteoporoze, posebno kada se kombinuju s adekvatnim unosom kalcijuma i vitamina D.
Može li vežbanje pomoći u prevenciji raka?
Da, redovne fizičke aktivnosti mogu smanjiti rizik od nekih vrsta karcinoma, uključujući rak dojke, debelog creva i maternice, kroz regulisanje telesne težine, hormona i metabolizma.
Da li vežbanje može uticati na smanjenje apetita?
Da, vežbanje može regulisati hormone koji kontroliraju apetit i osećaj sitosti, što može pomoći u smanjenju unosa kalorija i kontroli težine.
Na koji način vežbanje utiče na raspoloženje i anksioznost?
Vežbanje povećava lučenje endorfina, poznatih i kao hormoni sreće, koji poboljšavaju raspoloženje, smanjuju anksioznost i depresiju, te doprinose mentalnoj čvrstoći i spremnosti na izazove.
Kako vežbanje može poboljšati kvalitet sna?
Fizička aktivnost, naročito aerobne vežbe, mogu poboljšati dubinu i dužinu sna, smanjujući vreme potrebno da zaspimo i pomažući u oporavku organizma.
Koje su prve korake pri početku vežbanja?
Za početak, važno je izabrati aktivnost koja vam prija, postaviti realistične ciljeve i voditi računa o postepenosti kako biste uspostavili stabilne navike vežbanja. Takođe, preporučuje se konsultacija sa stručnjacima za pravilno uputstvo.
Везе ка изворима
- https://www.pansport.rs/tekstoteka/zdravlje/kako-treniranje-utice-na-srce
- https://lepaisrecna.mondo.rs/Porodica/Psihologija/a60938/Vezbe-za-mozak-koje-je-radio-Vladeta-Jerotic.html
- https://jugmedia.rs/deset-pozitivnih-uticaja-redovnog-vezbanja-na-zdravlje/