Razgovarali smo sa mladom i jako prijatnom ekipom fizioterapeuta u Beogradu „BDA Therapy“ te smo odlučili napisati jedan članak o tome šta oni rade. U najmanju ruku bili smo zaista oduševljeni onim što smo čuli od njih.
Njihova misija nije samo da pomažu deci sa invaliditetom, već pomažu i roditeljima kako da pomognu svojoj deci. Divno i plemenito pre svega.
Broj dece sa invaliditetom: Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), oko 15% svetske populacije ima neki oblik invaliditeta.
To znači da više od 150 miliona dece širom sveta živi sa nekim oblikom invaliditeta.
Roditeljska uloga u procesu rehabilitacije zna biti zahtevna, naročito kada se radi o metodi koja kombinuje biomehaničke i razvojne principe.
Porodica je stub svake terapije, pa su informacije i konkretni saveti izuzetno bitni za uspešan rad sa detetom.
U nastavku sledi pregled osnovnih koncepata BDA pristupa, kao i koraci kojima se roditelji mogu voditi prilikom primene strategija u kućnim uslovima.
Šta zapravo obuhvata BDA terapija?
Zdravstvena nega:
- Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuje da 30% roditelja koji imaju decu sa invaliditetom izvode decu na specijalizovane medicinske tretmane ili terapije više od 4 puta mesečno.
- Prema podacima UNICEF-a, 28% roditelja sa decom sa invaliditetom izjavljuje da im je teško da nađu odgovarajuće medicinske usluge zbog finansijskih ili geografskih prepreka.
BDA (Biomehaničko-razvojni pristup) osmišljen je kako bi kod dece s razvojnim poteškoćama ponovo podstakao spontani napredak.
Glavni BDA Therapy princip zasniva se na činjenici da stimulacija vezivnog tkiva i pokreta može ubrzati biološke i biohemijske procese neophodne za remodelovanje tkiva.
Na taj način, poboljšavaju se motorne, kognitivne i emocionalne funkcije, što direktno utiče na svakodnevni život deteta.
„BDA ili Biomehanički razvojni pristup je terapija usmerena na vraćanje spontanog razvoja kod dece/osoba sa invaliditetom kroz poboljšanje postojećih i razvoj novih funkcija, čime se unapređuje kvalitet njihovog života i života cele porodice.
BDA terapija kombinuje različite oblike mehaničke stimulacije vezivnog tkiva s pokretom, čime se pokreću određeni biohemijski i biološki procesi i vrši remodelovanje vezivnog tkiva.“ – BDA tim stručnjaka
Zašto je vezivno tkivo toliko važno?
Kako BDA tim stručnjaka takođe navodi, vezivno tkivo je trodimenzionalna mreža koja podržava, okružuje i integriše sve mišiće, kosti, zglobove, nerve i organe u telu. Zdravo vezivno tkivo omogućava pravilan prenos sila kroz telo, poboljšava posturu i koordinaciju pokreta.
Metod BDA nastoji da ojača i preoblikuje to tkivo, kako bi se povratila stabilnost i unapredila pokretljivost.
Kako funkcioniše mehanička stimulacija?
BDA stručnjaci navode da BDA terapija obnavlja elastičnost vezivnog tkiva i poboljšava distribuciju mehaničkih sila u telu, omogućavajući mišićima da efikasnije funkcionišu bez nepotrebnog naprezanja.
Fokusirajući se na dubinsku manipulaciju tkiva, terapija oslobađa tenziju i poboljšava prirodnu pokretljivost.
- Mehanička sila kroz vežbe i pokret: Uključuje specifične tehnike masaže ili manipulacije koje deluju na dubinske strukture tela.
- Regulisanje pritiska: Odmereni pritisak i povlačenje, uz blag pokret, poboljšavaju prokrvljenost i elastičnost tkiva.
- Bolji osećaj za položaj tela: Propriocepcija, odnosno svest o položaju i kretanju tela, često je narušena kod osoba s neurološkim izazovima. Uz BDA, ta svest se postepeno vraća na viši nivo, olakšavajući detetu izvršavanje svakodnevnih radnji.
Uloga roditelja u kućnim uslovima
Porodica je svojevrsni “terapeut”. Stručnjak predlaže plan, a roditelji ga sprovode u dnevnoj rutini. Rad i istrajnost roditelja imaju veliku moć da ubrzaju napredak deteta i poboljšaju rezultate.
Bitna uloga motivacije
Svako dete reaguje na motivaciju na jedinstven način. Nekome prija ohrabrujuća reč, dok drugo dete reaguje na neku specifičnu nagradu ili igračku.
Odabir prave vrste podstreka može u velikoj meri uticati na detetovu volju za vežbanjem i istrajnost u terapijskim aktivnostima.
- Kratki intervali vežbanja: Češće i kraće sesije mogu biti efikasnije od dugotrajnog, napornog rada u jednom dahu.
- Jasne pohvale: Umesto generičkih rečenica, bolje je reći, na primer, “Odlično si držao leđa pravo!” kako bi dete tačno znalo šta je uradilo dobro.
- Raznolikost: Ukoliko dete brzo gubi interes, promena aktivnosti i nagrada održava njegovu pažnju.
Povezanost roditelja i terapeuta
Redovna razmena informacija sa stručnjakom koji prati napredak pomaže pri prilagođavanju programa u kućnim uslovima.
Ako se neka vežba pokaže preteškom ili neefikasnom, terapeut će ponuditi alternativu ili korigovati pristup. Vrlo je važno beležiti opažanja, promene u držanju tela i eventualne reakcije deteta na nove pokrete.
Osnovni principi BDA u praksi
Ono što stručnjaci BDA tima naglašavaju je da BDA terapija podrazumeva jasne smernice u radu sa detetom: pravilno postavljanje ruku, prilagođavanje jačine pritiska i ritma stimulacije.
Cilj je da se kroz pravilnu biomehaničku podršku omogući telu da se samo adaptira na funkcionalnije obrasce kretanja.
1. Stimulacija vezivnog tkiva
Ovaj deo terapije zahteva jasne smernice terapeuta, ali se dobar deo može izvesti i kod kuće. Dovoljno je da roditelj zna:
- Kako pravilno postaviti ruke: Položaj dlanova i prstiju veoma utiče na efekat pritiska.
- Jačinu pokreta: Prejak pritisak može izazvati neprijatnost ili otpor, dok je previše blago delovanje manje delotvorno.
- Ritam: Metodična, spora stimulacija pomaže detetu da se opusti i lakše prihvati tretman.
2. Kretanje kao katalizator
Plan vežbi u BDA okvirno uključuje:
- Aktivnosti za glavu i vrat: Na primer, lagano okretanje glave uz vođenje ruke, radi poboljšanja kontrole mišića vrata.
- Vježbe za trup: Vezane za sedenje, održavanje ravnoteže u sedećem položaju, kao i različite nivoe oslanjanja na ruke.
- Fokus na karlicu: Bolja stabilnost u karlici olakšava sedenje, puzanje i kasnije hod.
Uz redovno ponavljanje, mišići i vezivno tkivo se adaptiraju na nove izazove, a dete stiče osećaj većeg samopouzdanja u sopstvene pokrete.
3. Kognitivni i emocionalni aspekt
BDA se ne bavi samo vidljivim telesnim funkcijama. Učvršćivanje vezivnog tkiva i poboljšanje koordinacije šalju mozgu nove senzorne informacije, što utiče na koncentraciju i emocionalnu stabilnost.
Svaki uspešan korak podiže samopoštovanje deteta, a podrška roditelja u tom procesu dodatno pojačava želju za napretkom.
Praktični saveti za roditelje
Mali trikovi u kući doprinose boljim rezultatima:
- Prilagođen prostor: Mekani podmetači, strunjače ili jastuci mogu omogućiti detetu sigurnije vežbanje na podu.
- Pravilno namešten nameštaj: Ako dete sedi za stolom, noge bi trebalo da dodiruju pod ili čvrstu podlogu.
- Održavanje temperature u prostoriji: Toplota pomaže pri opuštanju mišića i vezivnog tkiva, pa je važno da mesto za vežbe ne bude previše hladno.
Razbijanje zadataka na manje celine
Jedna od najkorisnijih taktika jeste podela složenijih zadataka na manje, lakše delove. Primećuje se da deca koja imaju velike poteškoće u koordinaciji ili snazi bolje reaguju kad se npr. vežba “sjedanje iz ležećeg položaja” podeli u nekoliko faza. Na taj način, dete postiže male, ali jasne uspehe, što ga motiviše da nastavi.
Prilagođeno planiranje dnevnih aktivnosti
Mnoge porodice uvode kratke, planirane blokove vežbanja tokom dana. Može se početi s periodima od 10 do 15 minuta, više puta dnevno:
- Jutarnja rutinska vežba: Kada je dete odmorno, lakše prihvata nove aktivnosti.
- Kratke serije pre popodnevnog odmora: Dobar način da se telo aktivira i predupredi ukočenost.
- Večernje vežbe uz mirniju atmosferu: Neki pokreti mogu pomoći detetu da se opusti pred spavanje, pogotovo ako se ubaci lagana masaža radi smirivanja.
Najčešći problemi i načini da se prevaziđu
Red je često najveći izazov. Porodice sa više obaveza ponekad teško nalaze vreme za konstantnu praksu. Rešenje može biti:
- Planiranje unapred: Pravljenje nedeljnog rasporeda u kom će vreme za BDA vežbe biti jasno obeleženo.
- Zajedničko učešće: Ako se i drugi članovi porodice uključe, dete oseća dodatnu podršku, a roditelj koji je najviše angažovan dobija pomoć.
Negodovanje i otpor deteta
Neka deca ispoljavaju frustraciju tokom terapeutskih postupaka. To može biti posledica nelagode ili nerazumevanja zašto se nešto radi. Da bi se to ublažilo, moguće je:
- Uvesti igru: Kroz pesmice ili kreativne zadatke, dete ima utisak da se igra, a ne da “mora da radi vežbe.”
- Dati detetu izbor: Pitati ga koju vežbu bi radije prvo uradilo, ili koji jastuk želi da postavi, daje mu osećaj kontrole.
- Pohvale i nežnost: Svaki pokušaj, čak i ako je neuspešan, vredi ohrabrenja.
Emocionalno opterećenje roditelja
- Istraživanje iz 2019. godine pokazuje da 62% roditelja smatra da emocionalna podrška koju pružaju deci sa invaliditetom ima direktan uticaj na njihovu emocionalnu stabilnost i adaptaciju na životne izazove.
- Prema podacima Nacionalne organizacije za decu sa invaliditetom u SAD-u, 71% roditelja tvrdi da se oseća emocionalno iscrpljeno usled obaveza vezanih za brigu o detetu sa invaliditetom.
Koliko god bila važna dobrobit deteta, ne sme se zanemariti mentalno i fizičko zdravlje onih koji se brinu o njemu.
Stalne obaveze i suočavanje sa sporijim napretkom mogu iscrpeti i najposvećenije osobe. Preporučljivo je:
- Podela dužnosti: Članovi porodice i bliski prijatelji mogu preuzeti deo angažmana.
- Profesionalna podrška: Razgovor sa psihologom ili stručnjakom za mentalno zdravlje pomaže pri pronalaženju načina za upravljanje stresom.
- Momenti za odmor: Kratka pauza, šetnja ili čitanje omiljene knjige obnavljaju energiju i podižu raspoloženje.
Povezanost BDA pristupa sa drugim terapijama
Mnogi roditelji uključuju dete i u dodatne programe, poput logopedskih ili defektoloških vežbi, kako bi se obuhvatile razne oblasti razvoja.
BDA pristup odlično se dopunjuje takvim metodama, jer poboljšanje držanja tela i koordinacije ubrzava napredak u govoru ili učenju socijalnih veština.
Terapeuti često sarađuju i razmenjuju podatke, što stvara zaokruženu sliku o detetovom razvoju.
Praćenje promena i saradnja sa stručnim timom
View this post on Instagram
Održavanje redovne komunikacije s terapeutom koji sprovodi BDA omogućava ciljano prilagođavanje kućnih aktivnosti. Neki roditelji vode dnevnik napretka, beležeći:
- Datum i vreme vežbanja
- Koje konkretne vežbe su rađene
- Reakcije deteta i eventualne znake bola
- Mala poboljšanja ili nove poteškoće
Na osnovu tih beleški, terapeut može da koriguje frekvenciju, intenzitet ili vrstu stimulacije. Takav pristup sprečava zastoj u napretku i otkriva nove mogućnosti za prilagođavanje programa.
Dodatne ideje za stimulaciju kroz igru
Dosadne i monotone vežbe često odbijaju najmlađe. Kreativni roditelji pronalaze načine da ugrade BDA principe u igru:
- Skakutanje uz podršku: Lagani skokovi na mekoj podlozi (uz nadzor) aktiviraju mišiće nogu i jačaju karlicu.
- Penjanje po niskim preprekama: Korišćenje niskih jastučića ili dečijih penjalica podstiče razvoj snage u rukama, trupu i nogama.
- Ples uz laganu muziku: Polako vođenje deteta kroz ritmične pokrete poboljšava ravnotežu i koordinaciju.
Saveti za očuvanje dobrog raspoloženja i motivacije kod roditelja
- Postavljanje realističnih ciljeva: Umesto da se očekuje krupan napredak u kratkom roku, treba slaviti svaku manju pobedu.
- Učenje iz iskustva drugih roditelja: Grupe podrške i forumi pružaju dragocene uvide o tome kako su drugi rešili slične izazove.
- Kratke pauze za relaksaciju: To može biti jednostavno duboko disanje od nekoliko minuta ili slušanje omiljene muzike.
Kad roditelj brine o sebi, detetu nudi stabilnu i podržavajuću atmosferu u kojoj ono može da raste i razvija se.
Za kraj…
Napor uložen u to, da se BDA terapija kod kuće sprovede što bolje, donosi višestruke koristi, budući da se dete postepeno osposobljava za svakodnevne aktivnosti i dobija veću samostalnost. Roditelji, kao glavni saradnici terapeuta, imaju moć da stvore uslove u kojima će mališan postići značajan napredak.
Suština je u redovnoj komunikaciji sa stručnjacima, razumevanju biomehaničkih osnova i prilagođavanju kućnih aktivnosti na način koji je najugodniji za dete.
Stabilna podrška porodice, praćena adekvatnim uslovima za vežbanje i brigom o sopstvenom blagostanju, put je ka pozitivnim promenama za čitavu porodicu.
Svakako preporučujemo ove dobre ljude iz Beograda da Vam pomognu ako Vam je pomoć potrebna. Otiđite na njihov sajt https://bda-therapy.com/sr/ ili ih pozovite telefoonom i zakažite termin +381 60 1745 007
