SENS

Rečnik

Rečnik socijalnog preduzetništva

Asset Lock

Asset Lock ili zabrana transfera svojine se odnosi na sve finansijske odredbe koje osiguravaju da se svojina kompanija, usmerena na interes zajednice (uključujući i profit koji proizlazi iz njenih aktivnosti), koristi isključivo za dobrobit zajednice.

Dodata vrednost

Dodata vrednost je poseban ili specijalan doprinos koji se ostvaruje kao rezultat neke naše (poslovne) aktivnosti. Tako na primer, socijalna preduzeća kroz svoj socijalni program mogu dodati vrednost kvalitetu javnih usluga ili boljem zadovoljavanju potreba svoje korisničke grupe, ali i uticati na povećanje socijalne kohezije u društvu.

Društveno dodata vrednost

Društveno dodata vrednost se odnosi na korist koju privatni sektor ili organizacija ostvaruje u smislu svog društvenog učinka i učinka na okruženje.

Etička kupovina

Etička kupovina je zahtev javnom sektoru da obavlja sopstvene aktivnosti na etički način. Sve aktivnosti treba da budu zasnovane na principu podržavanja (neposredno ili posredno) osnovnih ljudskih prava ili da aktivnosti imaju najmanji mogući negativni uticaj po okruženje. Javni sektor tako mora da uzme u obzir mesto ponuđača, postupke po kojima su roba i usluge ostvarene, uslove koje ponuđač nudi svojim radnicima. Dobra praksa dovodi postepeno do promene postojećeg procesa javnih nabavki, koji ne treba da bude povezan sa postupcima zanemarivanja ljudskih prava, nekorektnom trgovinom, zagađenjem, nepoštenim i korumpiranim poslovanjem i degradacijom okruženja.

Fair trade

Fair trade je pokret koji se bori za poštene uslove rada i proizvodnje u zemljama Trećeg sveta. To znači da se radnicima na plantažama kakaa, kafe, šećerne trske, pirinča, pamuka, voća itd., koji su uključeni u program te organizacije, garantuje minimalna nadnica koja je propisana uslovima Fair trade delovanja. Fair trade direktno posluje s marginalizovanim pojedincima i zajednicama koji su donedavno svoj rod mogli da prodaju samo posrednicima za bednu cenu.

Javno – privatno partnerstvo (JPP)

Javno-privatno partnerstvo (Public Private Partnership ili P3) predstavlja saradnju državnog i privatnog sektora u oblasti proizvodnje javnih dobara ili pružanja javnih usluga. Javni sektor je strana koja nudi takvu saradnju i ugovorom definiše vrstu i obim poslova koji se prenosi na privatni sektor. Saradnja je najčešće dugoročna, od 20 do 25 godina. Zagovornici ovakvog načina investiranja smatraju da su privatne kompanije često efikasnije od birokratskih javnih tela, dok kritika smatra da privatni sektor ne treba da se proširi u oblasti kao što su školstvo i zdravstvo, koji su tradicionalno u nadležnosti države.