Vesti iz Evrope i sveta

Melburn - australijski centar za socijalna preduzeća

U Melburnu se dešava pravi procvat socijalnih preduzeća ugostiteljskih delatnosti. Postoji već oko trinaest kafića, u kojima možete da popijete piće ili pojedete nešto, a da na taj način pomognete rešavanje nekog društvenog problema. Možete popiti piće u baru “Shabeen” gde sav profit odlazi u zemlje u razvoju, da uživate u obroku u Ričmondu u “Feast of Merit”, gde sav profit ide za obrazovanje mladih i projekte za mlade lidere u Malaviju, Gani, Ruandi, Bangladešu, Kambodži i Australiji. Možete jesti ili kupiti nešto u prodavnici “Collingwood’s Social Studio” gde su zaposleni mladi ljudi iz marginalizovanih grupa.

Odgovorni kafići se otvaraju svuda po gradu. Razgovarali smo sa zaposlenima u jednom od kafića u Melburnu, njihovog prvog dana na poslu.

Alagi je oduvek želeo da dođe u Australiju. Ovaj dvadesettrogodišnji momak iz Gambije sanjao je o svim prilikama koje se pružaju ovde i dobio je status imigranta godinu dana pošto je završio srednju školu. Sada studira na univerzitetu u Melburnu, ali najveći problem mu je bio pronalaženje posla od koga bi mogao da se izdržava. Dvadesetšestogodišnja Pavitra se doselila u Australiju pre godinu dana iz Malezije i suočila se sa istim problemom. Uprkos tome što odlično govore engleski i što studiraju, nijedno od njih nije uspevalo da nađe posao. To je uobičajen problem imigranata i izbeglica koje se doseljavaju u Australiju zato što mnogo poslodavaca ne želi da im pruži priliku.

“Živim ovde skoro godinu dana i ovo je prvi put da radim. Prilično sam uzbuđen”, rekao je Alagi za australijski Guardian svog prvog radnog dana u kafiću Long Street Coffee, socijalnom preduzeću koje se nalazi u Ričmondu u Melburnu. Konkurisao je za mnoge poslove, ali bez uspeha. I Pavitra je dugo imala istu muku: “Mesecima nisam mogla da pronađem posao, a onda su me zvali odavde. Mnogo sam srećna”.

Kevin Lui, predsednik odeljenja za ekonomski razvoj grada Melburna, kaže: “Melburn se smatra australijskim centrom za socijalna preduzeća. Preduzeća koje spajaju trgovinu sa društvenom odgovornošću dodaju novu dimenziju našem gradu.”
Lui veruje da su ova socijalna preduzeća vrlo važan deo kulture Melburna. “Ona doprinose raznolikosti u ekonomiji našeg grada i pružaju nove mogućnosti ljudima koji su možda izostavljeni iz tradicionalnih načina zapošljavanja”.

Vlasnici kafića “Long Street”, Džejn Marks i njen muž, Fransoa, tri godine su sprovodili pripreme za otvaranje kafića. Uložili su svojih trideset hiljada dolara, deo novca su prikupili crowdfunding kampanjom, a deset hiljada dolara su dobili od granta Australian Women’s Weekly. Ideju za kafić su dobili nakon što su kao studenti političkih nauka volontirali u radu sa izbeglicama. Fransoa ih je podučavao pravljenju kafe, dok ih je Džejn učila engleski. Čuli su mnoge teške priče ovih ljudi i probleme s kojima se suočavaju kada žele da se zaposle i želeli su nešto da promene.

Uspostavili su saradnju sa Bratstvom svetog Lorensa i Informativnim centrom za tražioce azila da bi pronašli radnike za kafić. Postoji samo nekoliko uslova: da budu mlađi od trideset godina, da govore engleski dovoljno da se sporazumeju i da imaju želje da uče na poslu. Nisu neophodni prethodno iskustvo niti obuka.

Za Džejn i Fransoa, najvažnije je da mladim ljudima pruže isti spektar mogućnosti koji je dostupan i većini Australijanaca. “Mi se tokom studiranja izdržavamo radeći u kafićima, tako zarađujemo za život”, kaže Džejn. “Užasno je pomisliti da nemaju svi to pravo”. Na ovaj način, izbeglicama i imigrantima se pruža neophodno iskustvo u poslu. “Krajnji cilj jeste da oni sutra mogu da odu u drugi kafić, noseći svoju biografiju i da mogu da kažu da su radili ovde”, kaže Džejn. “Ljudi će znati ko smo, znaće da pružamo veoma dobru obuku i možda će ih zaposliti”.

Preuzeto sa websajta theguardian.com