Intervjui

Upoznajte socijalno preduzeće Dobra bašta

Projekat  “ONAsnaživanje” nastao je kao svojevrstan odgovor na dosadašnji nepovoljni položaj u kome se nalaze žene koje su pretrpele nasilje, a koji se tiče njihovog ekonomskog osamostaljivanja. Osnovni cilj projekta jeste dobijanje prilike da žene ostvare ekonomsku nezavisnost, žive dostojno, uvećaju svoja znanja, unaprede svoje veštine i kapacitete za posao, te steknu prednost na tržištu rada, a kroz uvođenje nove usluge u Sigurnu kuću u Somboru, koja bi pokazala potencijal za samoodrživost, sa idejom da se takva praksa uspostavi i u drugim sigurnim kućama u Srbiji.

Ovaj projekat pokrenuo je Fond B92 kao nosilac projekta, sa partnerima Centrom za Socijalni rad u Somboru i organizacijom SMART kolektiv. 

U okviru projekta “ONAsnaživanje” nastalo je i socijalno preduzeće “Dobra bašta”, čiji su osnivači Fond B92, Udruženje žena “Udahni život” iz Stanišića i Udruženje “Somborska Inicijativa” iz Sombora.

2. Koje proizvode i usluge pruža Dobra bašta i gde ih je moguće kupiti?

Osnovna delatnost “Dobre bašte” je plastenička proizvodnja povrća prema organskim principima, a njena poslovna ideja uključuje osnivanje socijalnog biznisa i pokretanje edukativno proizvodnog centra. U planu je da se proizvodima u prvoj godini snabdeva neposredno lokalno tržište u Somboru i okolini pretežno kroz direktnu prodaju, a kasnije s porastom količina stvoriće se uslovi i za indirektnu prodaju kroz lance snabdevanja. Ostvareni profit od prodaje ovih proizvoda koristiće se u cilju razvoja programa za ekonomsko osnaživanje žena.

Što se tiče same proizvodnje, do sada smo u ponudi imali različite sorte zelene i crvene salate, mladi luk, slatku i ljutu papriku, cherry paradajza, i krastavac. Međutim, kako se drugi ciklus proizvodnje približio kraju, pripremamo narednu, jesenju, sadnju u toku koje planiramo u plastenicima da posadimo salatu, crni i beli luk, rukolu, matovilac, mrkvu, rotkvice i brokoli. Za potrebe prodaje na Zelenoj pijaci u lancima, u samom centru Sombora, proizvode tog jutra beremo, kako bi bili sveži. Identičan princip branja proizvoda primenjujemo i kada vršimo dostave na kućne adrese kupaca.

3. Kako ostvarujete svoju socijalnu misiju? Kolikо žena ste do sada angažovali i koje benefite im je doneo ovaj projekat?

Našu socijalnu misiju ostvarujemo kroz organizovane teorijske i praktične treninge iz organske proizvodnje, u kojima nam veliku podršku pruža prof. Branka Lazić sa saradnicima. Drugi vid ekonomskog osnaživanja žena takođe se vrši kroz organizovane treninge, u čijem je fokusu sticanje poslovnih znanja i veština kako bi se povećale šanse žena da se zaposle ili same pokrenu svoj posao. Do sada je u projekat bilo uključeno oko 50 žena, koje su kontinuirano prolazile obuke iz organske proizvodnje, poslovnih veština ili pak veština koje bi ima bile od pomoći u pronalaženju posla. Benefiti se ogledaju kroz njihovu motivisanost da steknu kontrolu nad svojim životom, te kroz generalni osećaj zadovoljstva životom, sigurnosti, samopouzdanja i samopoštovanja.

4. Kako ste se odlučili za pokretanje baš plasteničke proizvodnje povrća?

Pre svega, rađeno je detaljno istraživanje tržišta, kako bi se ispitala održivost jednog takvog preduzeća čija bi osnovna delatnost bila proizvodnja povrća prema organskim principima. Shodno tome, proizvodnja kvalitetnog povrća prema organskim principima bi predstavljala odgovor na potražnju na tržištu, a ostvarivanje prihoda koji pokriva sve troškove upravljanja, proizvodnje, prodaje, distribucije i promocije i dodatnu zaradu koja bi omogućila ulaganje u  programe ekonomskog osnaživanja žena  u roku od dve godine predstavlja njenu održivost.

Ukoliko sagledamo socijalni aspekt, “Dobra bašta” predstavlja spoj dva humana cilja: prvog, koji se odnosi na borbu protiv nasilja prema ženama, kroz njihovo ekonomsko osnaživanje i drugog, koji se odnosi na promociju zdravog stila života, kroz proizvodnju i konzumiranje povrća prema organskim principima.

5. Šta je najveća prepreka u pokretanju ovakvog socijalnog preduzeća u Srbiji?

Najveći problem predstavlja upravo pomenuta ekonomska održivost. Budući da je socio-ekonomski status građana Srbije u prilično nezavidnom položaju, cene naših proizvoda prilagođavamo potrebama tržišta, tj. potrošača. Takođe, takve cene proizvoda su približne cenama proizvoda iz konvencionalne proizvodnje, s obzirom na to da još uvek nemamo sertifikovanu organsku proizvodnju, a naši proizvodi nemaju zvaničan status organskog. Upravo smo stupili u period konverzije, čime smo stekli pravo da deo naših proizvoda plasiramo u okviru organskih pijaca u Novom Sadu, gde su cene organskih proizvoda u proseku više za 30% od cena proizvoda iz konvencionalne proizvodnje, što će imati doprinos u pozitivnom smeru na samu održivost.

6. Da li ste imali neku ključnu (finansijsku) podršku ili bilo kakav drugi resurs koji vam je omogućio pokretanje preduzeća  na samom početku (npr. projekat ONAsnaživanje) i koliko ste daleko od održivosti i nezavisni od drugih izvora finansiranja? Koji vid podrške vam je najznačajniji, najpotrebniji.

Ključnu finansijsku podršku projektu “ONAsnaživanje”, a čiji je deo i Dobra bašta, pruža UN Trust Fund to End Violence Against Women. Institucionalnu podršku razvoja ovog projekta pružili su Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Što se tiče lokala, veoma nam je značajna podrška Poljoprivredne stručne službe u Somboru kroz njihov savetodavni rad i praćenje razvoja “Dobre bašte”.

Kao što je navedeno, ekonomska održivost trenutno predstavlja problem sa kojim se suočavamo, te nam je, logično, i finansijska podrška najpotrebnija. Međutim, po ulasku u period konverzije za dobijanje sertifikata iz organske proizvodnje, očekujemo poboljšanje. Generalno, najbitnije je zadržati entuzijazam, motivaciju i spremnost da se uhvatimo u koštac sa rizicima, jer posvećenost svakom cilju iziskuje težak rad, a mi se trudimo da taj cilj na što bolji način i ostvarimo.