Intervjui

Koba Yagi – socijalno preduzeće “uradi sam”

Razgovarale smo sa Tijanom Jovanović-Petrović o uspesima, preprekama, podršci i svemu onome sa čime se susreće beogradsko socijalno preduzeće – Koba Yagi.

1. Koje sve proizvode i usluge Koba Yagi pruža?

Koba Yagi je platforma za razvoj kreativnosti i vizuelne kulture kod dece uzrasta od 5 do 9 godina kroz „uradi sam igračke“, odnosno male radionice u kutiji koje sadrže šablone, materijale i uputstva za rad. Takođe, pravimo i mekane lutke (soft dolls) po narudžbini. Organizujemo rođendanske radionice, radionice u dnevnim boravcima i obdaništima, radimo sa decom koja pripadaju ranjivim grupama. Pravili smo po narudžbini suvenire za firme i novogodišnje paketiće. Do sada smo saradnju napravili sa Kids patch festivalom, Narodnim muzejom Kikinde u okviru Kika festivala, Minicitijem, KC Majdan, Mikser festivalom, igraonicom Koko, organizacijama iz nevladinog sektora, ali i nekoliko firmi iz Beograda. U okviru projekta „Podrška početnicama u biznisu“, napravili smo saradnju sa dečijom izdavačkom kućom iz Beograda „Enco Book“ sa kojom smo realizovali „uradi sam“ slikovnicu „Zdrava hrana - nauči, oboji, sašij“ za koju smo  prošle godine dobili i nagradu „Cvet uspeha“ za najbolji mentorski projekat.

 

2. Kako ste se odlučili za pokretanje proizvodnje baš edukativnih igračaka?

Učenje kroz igru je poenta naših igračaka-radionica. Smatram da je to ono što nedostaje našoj deci koja su preplavljena različitim negativnim medijskim sadržajima kroz crtaće i reklame za prilično agresivne igračke koje verujem da utiču i na agresivnost dece u vrlo ranom uzrastu. Druga važna stvar je da su savremeni roditelji najčešće pretrpani poslom, što im ostavlja vrlo malo vremena za kvalitetno provedeno vreme s detetom. Naše radionice sadrže kreativne projekte koji se mogu izvesti sa najviše dva sata. Naša ideja je nastala na tragu ”slow toys” pokreta (prema analogiji sa ”slow food” pokretom) - prirodnih, neagresivnih, ”arty” igračaka koje podstiču razvoj kreativnosti. 

U našem slučaju, to su za sada male Koba Yagi radionice kroz koje deca uče kako da koriste iglu i konac za samostalnu izradu lutaka, kobajagi hrane, privezaka za ključeve i sl. Radionice su ”otvorenog tipa”, što znači da iako dajemo uputstva i šablon, deca se ohrabruju da eksperimentišu i da učeći osnovni način izrade zapravo osmisle nešto novo i originalno što će sami napraviti. Predviđene su za zajednički rad roditelja i deteta, ali i kreativne radionice u igraonicama, obdaništima, kulturnim centrima, dnevnim boravcima i slično. Na ovaj način, deca razvijaju finu motoriku, odnosno grafomotoriku koja je važna za buduće školarce. Ove igračke su rodno neutralne, pa tako na našim radionicama dečaci i devojčice zajednički šiju.

3. Kako ostvarujete svoju socijalnu misiju?

Koba Yagi je socijalno preuzeće organizacije Vega omladinski centar koja se bavi razvojem uradi sam kulture, medijske pismenosti, razvojem neformalnih edukativnih programa za decu i mlade, podsticanjem preduzetništva, volonterizma i aktivizma mladih. Prihode od igračaka želimo da uložimo u razvoj naših budućih edukativnih programa za decu i mlade. U izradi igračaka, za koje se trudimo da koristimo prirodne materijale, učestvuju tri samohrane majke koje rade po modelu ”rad od kuće”. Takođe smo želeli da kroz naše igračke očuvamo i stare zanate, budući da se igračke rade ručno. Trenutno radimo na razvoju edukativnog i kreativnog programa za decu koja pripadaju ranjivim grupama jer želimo da kroz naše igračke utičemo na osnaživanje dece, razvoj tolerancije, empatije i samostalnosti i pre svega da ukažemo na potrebu za razvojem sopstvenih kapaciteta kroz angažovanje u lokalnoj zajednici.  U okviru naše organizacije i preduzeća, radi mali tim sastavljen od komunikologa, arhitekte, antropologa, umetnika i pedagoga.

4. Da li ste imali neku ključnu (finansijsku) podršku ili bilo kakav drugi resurs koji vam je omogućio pokretanje preduzeća  na samom početku i koliko ste danas održivi i nezavisni od drugih izvora finansiranja?

 Početna ulaganja u ovo preduzeće su bila moja ušteđevina koja je nedovoljna za sve ono što je neophodno jednom mladom preduzeću. Trenutno smo u ”Programu podrške socijalnim preduzećima” koji je pokrenula grupa 484 i nadamo se da ćemo posredstvom ovog granta uspeti da napravimo saradnju sa jednom ženskom organizacijom koja bi proizvodila naše igračke, kao i da ćemo uspeti da razvijemo nov i kvalitetan proizvod. Naše preduzeće postoji godinu i po dana i još nismo dostigli održivost, ali se nadamo da ćemo do kraja godine uspeti da obezbedimo sredstva za razvoj i da ćemo nadalje nastaviti samostalan rast. Veliku podršku predstavlja to što smo deo SENS mreže socijalnih preduzeća jer kao članica imamo veću vidljivost i pristup edukativnim programima za preduzetnike koji su vrlo značajni za početnike.

5. Šta je najveća prepreka u pokretanju ovakvog socijalnog preduzeća u Srbiji?

Najveća prepreka za pokretanje posla jeste nedostatak finansijskih sredstava prilagođenih potrebama socijalnih preduzeća jer specifičnosti ovakvih preduzeća nisu prepoznate u okviru postojećih kreditnih linija. Rešenje bi verovatno bila bespovratna sredstva i crowdfunding barem za početak. Drugi problem jeste profesionalizacija proizvodnje i neosvešćenost tržišta, odnosno našeg društva o neophodnosti postojanja ovakvih preduzeća i njihovih proizvoda. Verujem, međutim da se to menja jer socijalna preduzeća jesu budućnost zdrave ekonomije jedne zemlje.