Intervjui

Intervju sa Dejanom Kozićem, predsednikom udruženja „Živimo zajedno“

Razgovarali smo sa Dejanom Kozićem, predsednikom Udruženja ,,Živimo zajedno’’, koje pruža pomoć osobama  sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom.

„Najveće zadovoljstvo sam osetio kada smo prvi put napravili spisak za isplatu zarada i kad su korisnici došli da prime platu, i stali u red, njih trideset – četrdeset odjednom, i kada smo videli koliko su bili srećni...to je trenutak kada shvatite da je to što ste napravili nešto dobro“.

Možete li na ličnom primeru ukratko da objasnite šta je to socijalno preduzetništvo i čime se vi bavite?

Cilj našeg preduzeća je da pomogne osobama sa invaliditetom ili sa smetnjama u razvoju u ostvarivanju njihovog prava na rad. Ostvarivanje ovog prava bitno je za stabilnost svake ličnosti i njenu integraciju u društvo. Mi smo još 2001. počeli u školama da skupljamo stari papir, i da na taj način obezbeđujemo zaradu našim korisnicima. Od 2001. do danas taj posao smo postepeno razvijali: nabavili smo kontejnere za razvrstavanje, počeli smo da skupljamo i druge sekundarne sirovine, uveli smo i servis pravljenja fascikli, u kojem naši korisnici dnevno sklapaju i do deset hiljada fascikli. Kroz ova dva servisa, 66 naših korisnika prima platu. To je, po mom mišljenju, osnov  socijalnog preduzetništva - da društvene grupe koje ne mogu da budu konkurentne na tržištu, dobiju mogućnost da privređuju.

Pre par meseci uspeli smo da se dogovorimo sa Opštinom Stari Grad oko novih prostorija. Dobili smo prostorije u Višnjićevom pasažu, jedan deo smo već preuredili, a na drugom intezivno radimo. Jednu od tih prostorija uredili smo kao radionicu gde naši korisnici prave različite stvari od stakla, druga prostorija je namenjena Art centru, gde se bave slikarstvom, a za javnost smo otvorili prodavnicu gde se prodaju različite stvari koje su naši korisnici ulepšavali i reciklirali. Tamo mogu da se kupe stolice, vaze i različiti kreativni proizvodi od stakla. Upravo sređujemo prostoriju u kojoj ćemo držati radionice sa roditeljima dece ometene u razvoju, a igraonica za decu sa specijalnim igračkama je već gotova.

Kada ste osetili najveće zadovoljstvo zbog posla kojim se bavite?

Kada smo prvi put napravili spisak za isplatu zarada i kad su korisnici došli da prime platu, i stali u red, njih trideset – četrdeset odjednom, i kada smo videli koliko su bili srećni...to je trenutak kada shvatite da je to što ste napravili nešto dobro. Čak i oni koji u početku nisu hteli da rade su, posmatrajući zadovoljstvo drugih korisnika, poželeli da se uključe.  Ono što je posebno važan rezultat je da su nekim našim korisnicima obustavljene terapije. Lekari i roditelji su primetili izuzetan napredak kod njih – oni više ne misle o sebi da su beskorisni i da su nemoćni, i mnogo su zadovoljniji sobom. Njihove ličnosti su osnažene kroz rad i prateće aktivnosti u Centru.  Mogućnost da rade i da uživaju u rezultatima svog rada čini naše korisnike srećnim, ali i mene kao čoveka realizovanim, tada znam da sam nešto u životu uradio.

Zašto je dobro biti socijalno preduzeće? Kako biste drugima preporučili socijalno preduzetništvo?

Socijalno preduzetništvo je šansa - danas kada nema posla, socijalno preduzeće može da otvori radna mesta za razne društvene grupe. Može biti i dobra prilika za mlade ljude da steknu radno iskustvo i potrebna znanja, pa makar to radili i volonterski. Baš juče mi je jedna socijalna radnica u Udruženju rekla: ,,Tek sam sad shvatila šta sam ja sve naučila ovde kod vas".  Kroz rad u socijalnom preduzeću svi mogu da nauče mnogo. Udruživanje znanja, veština i ideja kao i uzajamna pomoć i podrška su takođe jako bitni. Niko nije dovoljan sam za sebe, svi smo zavisni jedni od drugih i samo kroz razmenu znanja sa ljudima, svi dobijamo.